Помощь в написании студенческих работ
Антистрессовый сервис

2.2 Проблема перевода реалий в романе Б. Акунина «Любовник смерти»

РефератПомощь в написанииУзнать стоимостьмоей работы

При передаче той же реалии на английский язык использовано слово «pound» — фунт, что может привести к искажению смысла оригинального текста, так как английский «фунт» равен 453, 6 граммам. С нашей точки зрения, такой двойственности понимания можно было бы избежать путем добавления дополнительного пояснения к употребленному слову в сноске или в приложении, как это сделано в переводе на сербский… Читать ещё >

2.2 Проблема перевода реалий в романе Б. Акунина «Любовник смерти» (реферат, курсовая, диплом, контрольная)

2.2.1 Этнографические реалии

Перевод реалий-мер представляет определенную сложность для переводчика даже в том случае, когда речь идет о мерах, используемых в современном языке.

При переводе таких реалий переводчик должен хорошо ориентироваться не только в мерах родного языка, но и в мерах исходного языка. Кроме того, особую сложность вызывают единицы мер, которые имеют одинаковое название, но разное содержание. Так, например, в разных странах существует более 25 различных по значению «миль» [Влахов 1980: 155].

В ходе анализа языкового материала в данной работе будет использована классификация способов передачи реалий, предложенная С. Влаховым и С. Флориным в «Непереводимом в переводе» [Влахов 1980: 93].

В романе «Любовник смерти» реалии-меры представляют особую трудность для перевода потому, что ни одна из этих мер в современном русском языке уже не употребляется, т. е. используемые Акуниным меры обладают ярким историческим и культурным колоритом. Перевод таких реалий чаще всего осуществляется путем транскрипции или функционального аналога [Влахов 1980: 165].

В переводах на сербский язык мы можем встретить как первый, так и второй способ.

Например, древнерусская мера длины «сажень» в 5 случаях из 5 переводится с помощью транскрипции «сажењ»:

…дальше всех этак цыкнуть мог, на целую сажень… (5).

Мого је тако да шљусне даље нег било ко, читав сажењ… (5).

А ее, утопленницу-то, подо льдом саженей с полcта проволокло, да из проруби, где бабы белье стирали, выкинуло. (8).

А њу, дављеницу то јест, од пада матица подвукла под лед целцат сажењ, и избацила чак тамо, на рупу ди жене перу веш. (7).

Зато плечищи в сажень, морда красная, дубленая, из засученных рукавов тельняшки видно крепкие, поросшие рыжим волосом лапы. (35).

Ал зато су му раменчуге бар сажењ широке, њушка црвена, огрубела, из засукањих рукава морнарске блузе вире чврсте шапе обрасле риђим маљама. (35).

Проползли саженей, может, десять, и лаз повыше стал. (82).

Пузали су тако једно можда десет сажења па пролаз постаде виши. (81).

Это ж две сажени! Ноги переломаешь. (137).

Па то су два сажења! Ноге да изломиш. (132).

Объяснения ко всем мерам веса приводятся в приложении в конце книги на сербском языке, что дает читателю ясные представления о русских системах мер и веса, используемых в конце XIX-начале XX века.

Интересно, однако, что в случае с прилагательным «саженный» переводчики выбирают другой способ передачи реалии, а именно контекстуальный перевод:

Пристав испуганно повернулся и уставился на Будочника, глядевшего на начальство с высоты своего саженного роста.(284).

Пристав се преплашено окрете и заблену у Будочника, који је посматро шефа са висине свог џиновског раста. (262).

Здесь мы можем увидеть подтверждение мнению, высказанному в «Непереводимом в переводе»: «Попадая в язык образов, меры-реалии служат не столько для передачи точной информации, сколько для создания в воображении читателя зримого представления об описываемом фрагменте действительности» [Влахов 1980: 156]. В данном случае употребление прилагательного «саженный» не указывает на конкретные цифры, а помогает акцентировать внимания читателя на том, что Будочник был необычно высоким человеком. Этот смысл переводчикам удается передать в полной мере путем использования прилагательного «џиновски».

Другую картину мы видимо в случае перевода данных реалий на английский язык.

При переводе реалии «сажень» в 3 случаях из 5 используется английская мера длины «фут», т. е. функциональный аналог:

…дальше всех этак цыкнуть мог, на целую сажень… (5).

He could god farther than anyone else like that, at least six feet… (1).

Проползли саженей, может, десять, и лаз повыше стал. (82).

They crawled along for maybe fifty feet, then the ceiling got higher. (89).

Это ж две сажени! Ноги переломаешь. (137).

It was fifteen feet! He’d break his leg! (150).

В одном случае переводчики использовали другую английскую меру, фатом, равную 6 английским футам или 1,8288 м [Словарь иностранных слов русского языка], сохранив таким образом значение расстояния:

А ее, утопленницу-то, подо льдом саженей с полcта проволокло, да из проруби, где бабы белье стирали, выкинуло. (8).

Only she wasn’t drowned, she was dragged about fifty fathoms under the ice and cast up through a hole where some women were doing their laundry. (4).

«…в ряде случаев художественный образ при переводе намного выигрывает в яркости и четкости, если читатель вместо непонятной чужой реалии встретит реалию знакомую, привычную, которая создает в его воображении требуемый образ» [Влахов 1980: 158]. Подтверждение этим словам мы видим в двух примерах выше.

В двух же случаях встречается контекстуальный перевод:

Зато плечищи в сажень, морда красная, дубленая, из засученных рукавов тельняшки видно крепкие, поросшие рыжим волосом лапы. (35).

He had big broad shoulders, though, and a red face like tanned leather, and the arms sticking out of the sleeves of his sailor’s vest were covered in coarse red hairs. (35).

Пристав испуганно повернулся и уставился на Будочника, глядевшего на начальство с высоты своего саженного роста.(284).

The superintendent swung round in fright and stared at Boxman, who glared down at his superior from his great height. (309).

Прием транскрипции был использован при переводе реалии «золотник» — русской меры веса, равная 1/96 фунта или 4,26 грамма, которая применялась до введения метрической системы [Ожегов 1992]:

Полноценный талер, шести с половиной золотников весу. (105).

Очувани талир, тежи шест и по золотника. (102).

A perfect thaler, six and a half zolotniks in weight. (114).

Золотник серебра нынче — 24 копейки. (106).

Золотник сребра сад вреди 24 копејке. (102).

One zolotnik of silver is… twenty-four kopecks now. (114).

Ашот Ашотыч говорил, золотник серебра нынче по 24 копейки. (119).

Ашот Ашотович је реко да золотник сребра сад иде по 24 копејке. (115).

Ashot Ashotovich said that a zolotnik of silver is twenty-four kopecks these days. (130).

В фунте 96 золотников. (119).

У фунти има 96 золотника. (115).

One pound is ninety-six zolotniks. (130).

Две с половиной тыщи помножить на 96 золотников да на 24 копейки… (119).

Две и по иљаде пута 96 золотника, па још пута 24 копејке — то испада…(115).

Multiply two and a half thousand by ninety-six zolotniks by twenty-four kopecks — that makes… (130).

Прием освоения встречается при переводе на сербский язык реалии «фунт» —старинной русской меры веса равной 409,5 грамма и применявшейся до введения метрической системы мер [Энциклопедический словарь]. «Фунт» в сербском языке имеет утвердившуюся форму женского рода — «фунта»:

Здесь без малого пять фунтов серебра. (108).

Овде има безмало пет фунти сребра. (104).

В каждом по пять фунтов серебра, так? (119).

У свакој је по пет фунти сребра, је л тако? (115).

Это будет две с половиной тыщи фунтов, так?(119).

То испада две и по иљаде фунти, је л тако? (115).

При передаче той же реалии на английский язык использовано слово «pound» — фунт, что может привести к искажению смысла оригинального текста, так как английский «фунт» равен 453, 6 граммам [Энциклопедический словарь]. С нашей точки зрения, такой двойственности понимания можно было бы избежать путем добавления дополнительного пояснения к употребленному слову в сноске или в приложении, как это сделано в переводе на сербский язык.

Здесь без малого пять фунтов серебра. (108).

There’s almost five pounds of silver here. (116).

В каждом по пять фунтов серебра, так? (119).

Five pounds of silver in each one, right? (129).

Это будет две с половиной тыщи фунтов, так?(119).

That makes… two and a half thousand pounds, right? (129).

Влахов и Флорин в работе «Непереводимое в переводе» указывают, что в теоретических работах перевод реалий-денег рассматривается, как правило, вместе с переводом реалий-мер. Ученые отмечают, однако, что существует значительная разница в подходах при передаче этих, на первый взгляд схожих, реалий: «Реалии-меры мы стремимся большей частью передавать с учетом их смыслового (или количественного!) содержания, а реалии-деньги, напротив, как правило, транскрибируем» [Влахов 1980: 165].

Переводом реалий-денег подразумевает ряд сложностей, связанных, в первую очередь с использованием одного названия денежной единицы с разным номиналом в нескольких странах. Кроме того, переводчикам необходимо учитывать то, что названия денежных единиц изменяются в течение времени, а также тот факт, что единицы с одинаковым названием могут относиться к различным по времени и месту референтам [Влахов 1980: 165−165]. Для передачи реалий-денег чаще всего используется транскрипция, но встречаются случаи освоения, утвердившиеся в языке формы для названия иностранной валюты [Влахов 1980: 168]. Так, например, русский «рубль» в сербском языке адаптирован и имеет форму женского рода — «рубља». Русская «копейка» в английском языке тоже имеет утвердившуюся форму kopeck, потерявшую окончание и «й» в корне.

Именно такой способ перевода мы видим в 46 выявленных случаях употребления слова «рубль», а также в 33 случаях использования реалии «копейка»:

…подцепил Сенька гвоздем замок на кассе, вынул восемь рублей и давай Бог ноги. (13).

… Сењка ти ексером поткачи браву на каси, извади осам рубаља и пут по ноге. (13).

… Senka picked the lock on the cash box, took out out eight roubles and did a runner, trasting to God. (10).

…недавно в Замоскворечье вырыли клад того времени, в три тысячи серебряных копеек… (106).

…недавно у Замоскворечју је откопано још једно сакривено благо из тога времена, три хиљаде сребрних копејки… (103).

But they dug up another hoard from that time only recently, over in Zamoskvorechie, three thousand silver kopecks… (114).

Для нашей работы наибольший интерес представляют случаи употребления просторечных названий денег, носящих яркий культурный и исторический колорит.

Так, например, монета в 15 копеек, «пятиалтынный» и на сербский, и на английский языки переведена без использования слова «алтын». При переводе на сербский язык один раз встречается количественное существительное «петнестица»:

Порылся по карманам — как раз и пятиалтынный был, последний.(82).

Закопа по џеповима — и баш нађе петнестицу, задњу. (81).

В другом случае переводчики задействуют числительное «петнес»:

Последний пятиалтынный вчера «кроту» отдал.(104).

Задњих петнес је синоћке дао «кртици». (101).

В третьем же случае переводчики используют непосредственное значение слова «пятиалтынный»:

И шлеп Сеньке в упавший картуз монетку —пятиалтынный.(115).

И трас Сењки у бачену капу новчић — петнес копејки. (112).

На английский язык «пятиалтынный» в двух случаях переводится с помощью прилагательного:

Порылся по карманам — как раз и пятиалтынный был, последний.(82).

Senka rummaged his pockets — there was a fifteen-kopeck coin, his last one. (88).

Последний пятиалтынный вчера «кроту» отдал.(104).

He’d given his last fifteen-kopeck piece to the mole yesterday. (112).

В третьем случае переводчики используют количественное числительное:

И шлеп Сеньке в упавший картуз монетку —пятиалтынный.(115).

And she dropped a coin into his cap on the ground — fifteen kopecks, plonk. (125).

В романе Б. Акунин употребляет не только названия денежный единиц, существующие и сегодня, но и названия устаревших монет. Рассмотрим варианты перевода устаревшего названия монеты достоинством в 3, 5 или 10 рублей — «червонец» [Ожегов 1992]. На сербский язык эта реалия переведена с помощью разговорного слова «банка» — десятка, банкнот в десять денежных единиц:

… В удачный же день до пяти червонцев. (19).

… а кад их је хтело — и до пет банки. (20).

В переводе на английский язык используется примерный перевод, переводчики раскрывают значение реалии «червонец», употребляя числительное:

… В удачный же день до пяти червонцев. (19).

… but on a good day it could be as much as fifty. (17).

Для придания дополнительного колорита речи персонажей и рассказчика, Акунин часто пользуется просторечными названиями денежных единиц, бывшими в употреблении в описываемую эпоху. В большинстве случаев при переводе просторечная окраска пропадает.

Так, например, в романе 4 раза встречается просторечное название трех рублей — «трешница» [Энциклопедический словарь], но во всех случаях перевода на оба языка используется либо количественное числительное, либо сочетание количественного существительного и реалии «рубља"/"rouble»:

Она и трешницу, что от Сеньки за ночь получила, почти всю на цветы потратила.(20).

Она је и оне три рубље што је од Сењке добила за ноћ скоро све профућкала на цвеће. (20).

She’d spent almost all the three roubles she got from Senka the night before on flowers… (18).

Кобелить кого хочешь можно, была бы трешница, а другого такого товарища где возьмешь? (21).

Мош да кембечиш коју оћеш, само да имаш три рубље, а где да нађеш таквог другара? (21).

You could horse around with anyone you wanted if you had three roubles, but where could he find another good mate like her? (19).

В кулаке у парнишки была зажата трешница — не иначе, постоялец велел чего-нибудь купить.(116).

У руци је момче стегло три рубље — сто посто га је неки гост посло да га нешто послуша. (113).

The lad was clutching a three-rouble bill — one of the guests must have asked him to buy something. (127).

…шесть рублей денег дал и потом еще трешницу с полтинником… (193).

… дао шест рубаља, а после још и три и по… (181).

… gave him six roubles and then another three and a half… (209).

Рассмотрим варианты передачи названия монеты в пять копеек, «пятака». В романе нами было выявлено 3 случая употребления этой реалии. В переводах на сербский и английский языки переводчики во всех случаях воспользовались вариантом примерного перевода, а именно толкования значения «пятак»:

Вдруг звяк — еще монетка, пятак медный.(115).

Кад изненада опет звец — још један новчић, бакаруша од пет копејки. (112).

Suddenly there was a clang —another coin, five kopecks this time. (126).

По хитровскому, где за пятак ночуют, — сумасшедшая дороговизна… (118).

Хитровачким аршином кад мериш, јер тамо ноћиш за пет копејки, луда скупоћа… (114).

By Khitrovka standards that was crazy money — you could stay there for five kopecks a night. (128).

Оплата по длине: за страницу пятак, за две девять копеек с грошиком, за три — тринадцать.(77).

Цена зависи од дужине: за једну страну пет копејки, за две девет и грош приде, за три — тринаест. (77).

They were paid by the page: one was five kopecks, two was nine and a half, and three was thirteen. (83).

Интересно заметить, что в случае употребления деминутива от слова «пятак» — «пятачок» — переводчики пользуются различными способами перевода. Так, в двух из четырех случаев употребления данной реалии в романе переводчики на сербский язык раскрывают значение реалии:

…по пятачку за каждую поправку. (126).

… по пет копејки за сваку исправку. (121).

И Скорику тоже пятачок сунула, а с ним свернутую в квадратик бумажку.(213).

И скорику тури пет копејки, а с њима цедуљу склопљену у квадратић. (199).

В одном случае встречается принцип родо-видовой замены:

Наклонясь и беря письмо, сунула Сеньке вместо пятака большой гладкий кругляш…(219).

Сагињући се и узимајући писмо, тури Сењки место новчића велики глатки сребрњак… (205).

И в одном — переводчики отказались от повторного употребления реалии:

…потребовал с пятачка на копейку перейти. (126).

…затражи да пређу на копејку. (121).

Прием описания используется сербскими переводчиками в 5 случаях употребления реалии «гривенник» — русской разменной монеты в 10 копеек, чеканившейся из серебра с 1701 по 1930 г. [Аутопан 1998: 66]:

Это Синюхин-то, у которого больше гривенника за душой не бывало!(74).

Еј, онај Сињухин који никад уза се није имо више од десет копејки! (73).

В Бунинку — гривенник, в Румянцевку семишник, в Ероху пятнадцать…(82).

Бињинка — десет копејки, Румјанцевка седам, Јероха петнес… (81).

У обычного человека всякие деньги имеются: и рубли, и гривенники с полтинниками. (114).

Обичан човек има свакојаких пара: и рубље, и ситнина, десет, педесет копејки. (111).

…хватило рубля с гривенником… (126).

…па је била довољна рубља и десет копејки… (121).

Потратил гривенник на новый конверт… (217).

Потрошио је десет копејки за нову коверту и пожурио ка Николи Чудотворцу. (202).

В одном случае переводчики выбрали контекстуальный способ перевода:

Пока Скорик вольными руками рассовывал по карманам бумажки с гривенниками, Самшитов все на прут глядел.(107).

Док је Скорик ослобођеним рукама трпао у џепове папирне новчанице и ситнину, Самшитов је само гледо у шипку. (104).

При переводе реалии «гривенник» на английский язык в 5 случаях используется описание:

Это Синюхин-то, у которого больше гривенника за душой не бывало!(74).

Siniukhin, who never had more than ten kopecks to his name! (79).

В Бунинку — гривенник, в Румянцевку семишник, в Ероху пятнадцать…(82).

Binonka’s ten kopecks, the Rumyantsevka’s seven, the Yerokha’s fifteen… (88).

У обычного человека всякие деньги имеются: и рубли, и гривенники с полтинниками. (114).

An ordinary person has all sorts of money: roubles and ten-kopeck coins and fifty-kopeck coins. (124).

Пока Скорик вольными руками рассовывал по карманам бумажки с гривенниками, Самшитов все на прут глядел.(107).

While Senka was stuffing the banknotes and ten-kopeck pieces in his pockets, his hands nice and free, Samshitov was eyeing up the rod. (115).

…хватило рубля с гривенником…(126).

…and it was down to one rouble and ten kopecks… (137).

В одном случае переводчик неверно переводит «гривенник» как «пять копеек», таким образом искажая смысл оригинального текста:

Потратил гривенник на новый конверт… (217).

He spent five kopecks on a new envelope and hurried on to St Nicholas. (236).

В переводе на английский язык нами выявлен принцип объяснения значения реалии:

…по пятачку за каждую поправку. (126).

… he was relieved of five kopecks for every word corrected. (137).

…потребовал с пятачка на копейку перейти. (126).

…demanded a reduction — from five kopecks to one. (137).

И Скорику тоже пятачок сунула, а с ним свернутую в квадратик бумажку.(213).

… and gave Senka a five-kopeck piece too, and a folded piece of paper to go with it. (232).

Наклонясь и беря письмо, сунула Сеньке вместо пятака большой гладкий кругляш…(219).

As she bent down to take the letter, instead of five kopecks she handed him something big, round and smooth… (239).

Транскрипцию используют переводчики для передачи реалии «петруша» — кредитного билета с портретом Петра Первого [Щелоков 2007: 267].

За пазухой, ближе к сердцу, лежали сумасшедшие деньги — четыре петруши… (113).

Испод мишке, до самог срца, носио је луде паре — четри «петруше».. (110).

And there it was, under his shirt, close to his heart, a huge amount of money — four petrushas, five-hundred-rouble notes. (123).

Эх, надо было у ювелира хоть одного «петрушу» мелкими брать… (114).

Ех, требало је од златара макар једну «петрушу» да узме у ситнишу…(111).

Ah, he should have taken at least one petrusha from the jeweller in small notes…(124).

Может, тогда и «петрушу» разменять можно будет.(116).

Можда ће онда и «петрушу» моћи да размени. (112).

…and then maybe he could change a petrusha. (126).

Тот же прием имеет место при передаче таких реалий как «ефимок» — русского названия западноевропейского серебряного талера, из которого в 17 — нач. 18 вв. в России чеканились серебряные монеты [БЭС 2000]:

Хм, ефимок. (105).

Хм, јефимок. (102).

Hmm, a yefimok. (114).

Кто-то? — не понял Скорик. Ефимок, иоахимсталер (105).

Ко, бре? — не схвати Скорик.

Јефимок, јоахимсталир. (102).

Come again? Said Senka.

A yefimok, a silver thaler. (114).

Ваш ефимок в хорошей сохранности. (105).

Ваш јефимок је добро очуван. (102).

Your yefimok’s in good condition. (114).

Вот: вместе с ефимком семьдесят два рубля пятьдесят копеек.(106).

Ево: урачунавши и јефимок, седамдесет две рубље и педесет копејки. (103).

There. Including the yefimok, seventy-two roubles and fifty kopecks. (115).

…закупали европейские монеты, иоахимсталеры, ефимки. (130).

…зато су куповале европске кованице, јоахимсталири, јефимки. (125).

…they used to but European coins — joachimsthalers, or yefimoks. (142).

Лишь в одном случае из шести переводчики на сербский язык используют принцип родо-видовой замены:

Чешуйкам ювелир больше уважения оказал, чем ефимку. (106).

Златар је указао више поштовања листићима него сребрњаку. (103).

Еще больший интерес представляет перевод просторечного «рублишко».

В сербском переводе лишь в одном случае с помощью наречие «једва» передается уничижительное значение:

Иной раз на круг рублишка всего выходил… (19).

Неки пут од тога је, кад се све скупи, испадала само једва једна рубља… (20).

В остальных 4 случаях употребления этого слова оттенок просторечности пропадает:

Если рублишка — ели «собачью радость» с черняшкой. (19).

Ако буде рубља, клопали су кобају подригушу звану «псећа срећа», с црном пањом. (20).

…Упырь с лавок по рублишке в день имеет. (238).

…а Вампир има рубљу по радњи дневно. (221).

По рублишке, — согласился господин Неймлес… (239).

Рубљу, — сложи се господин Нејмлес… (221).

В переводе на английский язык переводчики также передают просторечность формы другими средствами (наречиями «only», «just») в трех случаях из четырех:

Иной раз на круг рублишка всего выходил… (19).

Sometimes they only made a rouble between them… (17).

Если рублишка — ели «собачью радость» с черняшкой. (19).

If it was just a rouble, they ate 'dog's delight' — cheap sausage — with black rye bread. (17).

…Упырь с лавок по рублишке в день имеет. (238).

…the Ghoul only collects a rouble a day from the shops. (261).

В последнем случае просторечная окраска не передана:

По рублишке, — согласился господин Неймлес… (239).

'A rouble a day,' Mr Nameless agreed. (261).

Показать весь текст
Заполнить форму текущей работой